Kako se istražuju insekti?

Većina ljudi ne voli insekte. Ne dopada im se kako izgledaju, boje se uboda, strahuju da li su otrovni i nije im prijatno kada pronađu mrave i druge bube u svom domu. Naš sagovornik Bogić Gligorović ipak misli drugačije. Zato je i odlučio da svoj profesionalni život posveti upravo izučavanju insekata. 

„Beskičmenjaci, a posebno insekti predstavljaju najbrojniju grupu živih bića na planeti, sa najvećim brojem poznatih vrsta oko 2 miliona, a po biomasi su odmah iza biljaka i algi. Oni predstavljaju najznačajniju grupu životinja i život kakav danas poznajemo na našoj planeti, bez ovih organizama, bio bi nemoguć, iako se veliki broj ljudi plaši njih ili ih smatra potpuno beznačajnim. Kada sam još u ranoj mladosti shvatio njihov značaj za naš opstanak, to me je podstaklo da ih bolje upoznam, a kasnije i da edukujem ljude o njima i da pokušam da ih zaštitim“, objašnjava Bogić.

Tokom osnovne škole učestvovao je na takmičenjima iz biologije, koju je kasnije i diplomirao. Otišao je korak dalje, magistrirao entomologiju (nauku o insektima), a kasnije postao i doktor bioloških nauka. Sada predaje biologiju u OŠ „Sutjeska“ u Podgorici, dok pored toga piše brojne naučne radove iz svoje oblasti. Bogić proljeća i ljeta provodi na terenu. Prije odlaska, priprema se tako što upoznaje predio koji će da istražuje, izučava kartu i prikuplja podatke i rezultate prethodnih istraživanjima na tom području. Pored toga, pakuje opremu - mreže, posude i klopke. 

„U zavisnosti od vrste insekta, na teren odlazimo rano ujutru ili kasno uveče. Terenski dan može da traje i do 16 sati. Tokom istraživanja se ponekad prepješači i do 20 km. Kada se stigne na odredište, sakupljaju se uzorci po planiranoj metodologiji. Ukoliko teren traje više dana, spavamo u šatorima ili na otvorenom. Tokom jedne godine odradimo od 60 do 80 terenskih dana, najčešće u proljeće i ljeto kad su insekti najbrojniji“, objašnjava naš sagovornik.

Tokom istraživanja insekti se popisuju, sakupljaju, georeferenciraju (unose se podaci o lokaciji), fotografišu, prikupljaju se informacije o brojnosti, tipu staništa, periodima pojavljivanja, kvalitetu staništa. Na primjeru vilinih konjica, Bogić nam je opisao kako izgleda sakupljanje kopnenih i vodenih insekata. 

„Odrasli vilini konjici žive oko vode i sakupljaju se entomološkom mrežom. Kada se jedinka uhvati pogledaju se njene karakteristike i zapiše se ili unese u aplikaciju: ime vrste, vrijeme sakupljanja, koordinate, tip staništa i drugi potrebni podaci, a zatim se oslobađa. Jedinka i njeno stanište se fotografišu. Ukoliko vrsta ne može da se prepozna, koristi se ključ za određivanje vrsta. Ključ za određivanje je tekstualni ili slikovni materijal u kome je objašnjen izgled vrste, građa boja, karakteristike. Na osnovu njega se vrsta određuje. U slučaju da je potrebno više vremena za određivanje, jedinka se pakuje u posudu i transportuje u labaratoriju gdje će se odrediti. U labaratoriji se vrši disekcija jedinke i DNK analiza i određuje se pripadnost vrsti ili se opisuje nova vrsta za nauku“, objašnjava Bogić.

Pored odraslih jedinki sakupljaju se i larve. To se radi specijalnom opremom. 

„Sakupljamo „planktonskim“ i Surbrerovim mrežama, Ekmanovim bagerom ili na drugi način u zavisnosti od potreba istraživanja. Planktonska mreža se povlači po dnu i vodenom bilju i u njoj ostaju različite vrste. Zatim se izvadi, ispere i sadržaj se uspe na bijele posude u koje se dodaje voda. Sačeka se nekoliko minuta da organizmi koji žive u vodi počnu da se kreću i zatim se larve odvajaju pincetama i pipetama i stavljaju u epruvete“, kaže Bogić. 

Sakupljanje leptira i drugih letećih insekata slično je kao sakupljanje odraslih vilinih konjica. Sakupljanje insekata poput skakavaca, cikada, divljih pčela, bubamara i drugih grupa, radi se tzv. “košenjem“ pri čemu se specijalnom čvrstom entomološkom mrežom sa gustim platnom zamahuje po biljkama i insekti upadaju u mrežu iz koje se odvajaju. Tvrdokrilci se sakupljaju pomoću mreža i klopki poput „Prozor zamke“, feromonske zamke, ili tehnikom „lov na pogled“ gdje se pomjera kamenje, kora trulog drveća, otpale grane, u šupljine drveta postavljaju se tzv. „pitfall“ klopke u koje insekti i drugi beskičmenjaci upadaju. Noćni insekti, leptiri, dvokrilci (komarci, hironomidi) se sakupljaju pomoću svjetlosnih zamki i zamki sa mirisom. 

Tokom terenskog rada, istraživači obilaze divne krajeve, uočavaju druge vrste životinja i biljaka, uživaju u predjelima i bogastvu biodiverziteta, kaže Bogić. Ali, podjednako se suočavaju i sa opasnostima, odronima, otrovnim životinjama. Dešavaju se nepredvidive stvari. Od nevremena, gubitka ili kvara opreme, do onog čemu se istraživači posebno obraduju – otkrivanju nove vrste. Bogić Gligorović je učestvovao u nalaženju tri nove vrste za nauku. 

„To su dvije vrste pijavica i jedna vrsta vodenog puža, kojem su kolege Vladimir Pešić i Peter Glöer, koje su ga opisivale, dali ime po meni. Takođe sam tokom svojih istraživanja pronašao i publikovao u naučnim radovima 12 vrsta vilinih konjica i 17 vrsta vodenih stjenica, koje nijesu bile poznate u Crnoj Gori. Izuzetno je zadovoljstvo učestvovati u otkrivanju nove vrste za nauku ili pronaći novu vrstu za neku zemlju. Osjećate da ste ostvarili svoja očekivanja i dali doprinos razvoju nauke i upoznavanju i očuvanju biodiverziteta“, ponosno govori naš sagovornik. 

Bogić Gligorović nam je, kao član NVO Crnogorsko društvo ekologa, pomogao da u okviru kampanje "I ja sam sa vama" prikupimo podatke upravo o insektima koji su zaštićeni u okviru projekta Natura 2000. Više o njima možete pročitati na ovom linku.